Епископ бањалучки Јефрем (у свијету Миле Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Шест разреда основне школе завршио је у мјесту рођења, а VII и VIII разред у Санском Мосту, гдје потом похађа гимназију. Половином 1964. године, одлази за искушеника у манастир Рачу, епархија жичка. Замонашен је у манастиру Липље, епархија бањалучка, 9. јула 1967. Исте године, уписан је у богословију у манастиру Крки коју завршава са одличним успјехом 1971. године. У чин ђакона рукоположио га је епископ бањалучки Андреј 14. јануара 1968. године, у Саборном храму у Бањој Луци. Послије завршеног четвртог разреда богословије, јерођакон Јефрем је рукоположен на Духове, 14. јуна 1970. године у чин јеромонаха, у истом храму и од истог епископа.По завршетку богословије 1971. године, упућен је на даље школовање у Московску духовну академију, коју завршава са одличним успјехом 1975. године, са звањем кандидата богословља за дипломски рад ”Учење Светог Василија Великог о монаштву”. Рад је оцијењен одличном оцјеном и препоручен за штампање.

Звањем синђела одликован је 1975. године. Исте године прелази из Бањалучке епархије у свезу клира Епархије далматинске и причисљен је у братство манастира Крке. Одлуком Светог архијерејског синода од 2. септембра 1975. године, синђел Јефрем је постављен за суплента Богословије Св. Три Јерарха у манастиру Крки. Поред ове дужности у богословији је обављао и дужност васпитача, а потом и главног васпитача. У манастиру је имао послучање в.д. пароха, манастирске парохије у Кистању и руководио дијелом манастирске економије.

За викарног епископа моравичког изабран је 1. јуна 1978. године. Хиротонију су обавили 17. септембра 1978. године, патријарх српски Герман, епископ жички Стефан и епископ далматински Николај у Саборној цркви у Београду.

Послије двије године проведене у Београду као викарни епископ, изабран је 19. маја 1980. године, за епископа бањалучког. Устоличење епископа Јефрема обављено је у Бањој Луци у Саборном храму Свете Тројице 1. јуна 1980. године, од стране епископа сремског Андреја као изасланика Светог архијерејског синода, а у присуству митрополита дабробосанског Владислава и Господе епископа: далматинског Николаја, нишког Иринеја, тимочког Милутина, лепавинског Јована, зворничко-тузланског Василија и аустралијско-новозеландског Василија, те већине свештеника Бањалучке епархије и великог броја вјерника како из Бање Луке тако и ширег подручја епархије.

Епископ Јефрем је затекао много повољнију ситуацију у епархији него његови претходници, епископи Василије и Андреј. Већ је било много урађено на обнови Епархије, а и политичке прилике су биле знатно повољније и оне су значајно искориштене.

Нажалост, долази до познатих трагичних догађаја, рушења заједничке државе и избијања грађанског рата, поново са тешким последицама по Српски народ и Православну српску цркву. У оваквим временима радило се оно што је било могуће и колико су прилике дозвољавале. Прије свега, оснажени су канонски принципи устројства Епархије и томе створени услови јачег замаха у свим сферама црквеног живота, чији резултати ће се моћи видјети из ниже наведених података.

За протекли период (1980-2014) епископ Јефрем је на подручју Бањалучке епархије осветио 230 нових храмова, генерално су обновљени скоро сви стари храмови, а још шездесетак храмова је у изградњи. У истом времену, изграђено је и освећено педесетак парохијских домова и десетине сала за народ. Генарално су обновљени и освећени: Владичански двор, затим манастири Липље, Моштаница, Гомионица и Крупа. Манастири Ступље и Осовица су подигнути из пепела. Љубав према Богу и светињи епископа Јефрема доказује његов неимарски дар који је стоструко умножен, а то најбоље показује град Бања Лука који са приградским насељима има 26 храмова, од некада само два. Поред градитељства по благослову Епископа већ дуги низ година раде десетине црквених организација, амбуланта, дјечији вртић као и Светосавска омладинска организација која је организована у свим градовима на подручју епархије.

Дозволом грађанских власти и благословом епископа у Епархији је организована вјеронаука као редовни предмет у свим Основним школама. Број вјерника, причасника и црквено вјенчаних се повећао у свим парохијама.

У овом послератном времену које је изузетно тешко, и у политичком и у економском погледу, Црква ипак све више заузима своје мјесто које јој припада у животу Српског народа, показујући миленијумску вјечну младост и виталност, а Господ као у вријеме апостолско додаје и умножава оне који се спасавају