Свети Андреј Критски

Свети Андреј Критски

Свети Андреј архиепископ Критски. Рођен у Дамаску од родитеља хришћанских. Од рођења па за седам година био нем. Када га родитељи одведоше у цркву и причестише, он проговори. Толика је сила божанског Причешћа. У 14 години оде у Јерусалим и постриже се у лаври св. Саве Освештаног. Разумом и подвигом надмаши многе старије монахеиби пример многима. По том га патријарх узе себи за писмоводитеља. А када поче свирепствовати јерес монотелитска (једновољничка) – која учаше да Господ Исус немаше вољу човечанску него само вољу божанску – сабра се у Цариграду шести Васељенски Сабор 681 год. у време царовања Константина Брадатог. Патријарх Јерусалимски Теодор не могаше ићи на Сабор него посла као свога пуномоћникаовога Андреја, тада архиђакона. На Сабору Андреј показа своју сјајну даровитост, речитост, ревност према вери и необичну разборитост. Помогавши да се вера православна учврсти Андреј се врати у Јерусалим на своју дужност. Доцније би изабран и постављен за архиепископа острва Крита. Као архијереј би омиљен веома од народа. Ревноваше много за Православље и сузбијаше крепко све јереси. Чињаше чудеса молитвама својим. Молитвом одагна Сарацене од острва Крита. Написа многе поучне књиге, песме и каноне, од којих је најпознатији Велики Канон Богородице, што се чита у четвртак пете недеље часнога поста. Беше такав по свом спољнем изгледу, „да гледајући му лице и слушајући његове медоточне речи свак се наслађаваше и поправљаше.“ Враћајући се једном из Цариграда он предрече своју смрт пре него достигне Крит. Тако се и догоди. Када лађа пловљаше близу острва Митилене, сконча свој земни живот овај светилник цркве и пресели се душом у царство Христово 712 г.

Тропар (глас 4):Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче Андреје, моли Христа Бога да спасе душе наше.

Света Марта

Мајка св. Симеона Дивногорца (в. 24 маја). Сва душом посвећена вери она не помишљаше на брак. И када је родитељи обручише неком младићу, она намисли да остави дом родитељски и удаљи се од света. Но јави јој се св. Јован Претеча и посаветова, да учини родитељима по вољи и ступи у брак, што она и учини. Из тога брака роди се дивни светитељ Симеон, подвижник Дивногорски. Имала постојан обичај устајати у поноћи на молитву. С великим милосрђем помагала бедне, обилазила сироте и служила болне. Пред смрт на годину дана видела мноштво ангела са свећама у рукама, и сазнала од њих време своје смрти. Сазнавши то Марта се још са већим усрђем предаде молитви и добрим делима. Упокојила се мирно 551 год. и погребена била покрај столпа свога сина Симеона Столпника. По смрти јавила се више пута ради поуке људима и ради исцељења болних. Забележено је као значајно њено јављање настојатељу Симеонове обитељи. По сахрани свете Марте, игуман постави кандило на гробу њеном с решењем, да се оно никако не гаси. Но после извесног времена људи се олење, и кандило се угаси. Тада се настојатељ разболи, јави му се светитељка и рече: „зашто не палите кандило на гробу моме? Знајте, да мени није потребна светлост од ваших свећа, пошто сам се удостојила код Бога вечне небесне светлости; но то је потребно за вас. Јер када светлост зажижете на гробу моме, побуђујете мене да се молим за вас Господу.“ Из овога је јасно, да је циљ нашег поштовања светитеља да их побудимо, да се они, као достојнији од нас, моле Богу за нас и наше спасење.

Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки

Епископ Сава Трлајић (световно име Светозар), рођен је 19. јула 1884. године у Молу од оца Стефана и мајке Јелисавете рођене Каракашевић. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију са великом матуром у Новом Саду, а Богословију у Сремским Карловцима. Правни факултет завршио је у Београду, а испит Правосуђа положио на Правном факултету у Загребу. Рукоположио га је епископ темишварски за ђакона 19, а за презвитера 27. истог месеца 1909. године. Као парохијски свештеник службовао је у Пешки и Башаиду. Почетком 1927. изабран је за референта, а убрзо и за главног секретара Светог архијерејског синода. Као удов свештеник, замонашио се 27. октобра 1929. у манастиру Крушедолу. Убрзо је произведен за протосинђела и архимандрита, и постављен за старешину манастира Крушедола. За викарног епископа сремског постављен је 30. септембра 1934. године. Хиротонисао га је патријарх Варнава у Сремским Карловцима уз саслужење епископа: тимочког Емилијана, нишког Јована, захумско-херцеговачког Тихона и злетовско-струмичког Симеона. За епископа горњокарловачког изабран је 22. јуна 1938. године. После смрти епископа пакрачког Мирона (1941), био је и администратор Пакрачке епархије. Почетком Другог светског рата 1941, одбио је понуду италијанских окупационих снага да напусти епархију и пређе у Београд. Ухапшен је 17. јула 1941. и заточен заједно са још тројицом српских свештеника и тринаест угледних Срба у шталу усташе Јосипа Томљеновића у Плашком. После мучења усташе су владику Платона, заједно са свештеницима: Богољубом Гаковићем, Ђуром Стојановићем и Станиславом Насадилом, везали у ланце и 19. јула одвели у Госпић. Ту су мучени све до половине августа, када је владика одведен са 2000 Срба према планини Велебит. Негде на овој планини испио је чашу мученичке смрти са хиљадама православних Срба. Ни данас се не зна где је пострадао епископ горњокарловачки Платон. На редовном заседању Светог архијерејског сабора 1998. године, владика Сава проглашен је светог и учислен у Именослков Српске цркве као свештеномученик.

Чудесан је Господ у промислу своме,
Он глас даде јасан Андреји немоме
И учини немог својом гласном трубом
Као негда Савла – своје цркве стубом.
Залуд света Марта од брака се клони,
Божијој се вољи мора’ да поклони,
Промисао Божји Марту у брак води
Да Богу и свету светитеља роди.
Ко се Богу даде, Најбољем се дао,
И своју је вољу Божјом обуздао.
Не планирај, дете, ништа без Господа,
Да планови твоји не буду без плода.
Сви конци живота и све жеље твоје
У свемоћној руци Створитеља стоје.
Његова су поља, Његови обронци,
Његова је потка, основа и конци.
Његова је душа, Његово и тело,
И дух сваке твари, и њено одело.
С Његовим алатом на Његовом пољу
Чију ћемо вршит’ до – Његову вољу.

РАСУЂИВАЊЕ

Ако је сав твој живот прошао глатко и безбрижно, плачи над самим собом. Јер и Јеванђеље и искуство народа једногласно тврде, да нико није без великих патњи и мука оставио ма какво велико и корисно дело на земљи нити се пак прославио на небесима. Ако ли је пак твој животни пут сав уквашен знојем и сузама за достигнуће правде и истине, радуј се и весели се, јер је велика ваистину твоја плата на небесима. Не подаји се никад лудој мисли, да те је Бог оставио. Зна Бог тачно, колико ко може поднети, па према томе и одмерава патње и муке свакоме. „Кад и људи знају, говори св. Нил Сорски, колику тежину може понети коњ, колику магарац, а колику камила, и према томе товаре их према снази њиховој; кад и лончар зна, колико времена треба држати грнце у огњу, те да не би ни попуцали нити остали недопечени – како, тим пре, да Бог не зна, колико искушења на коју душу навести, да би је учинио подесном и способном за царство небеско?“

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам сва чудеса која Господ учини руком Мојсејевом и Ароновом у земљи Мисирској (II Мојс.7-10), и то:
1. како велика и страшна беху та чудеса;
2. како срце Фараоново оста тврдо пред свим тим чудесима Божјим;
3. како је и моје срце тврдо пред безбројним чудесима Божјим, у животу моме и около мене, и како треба да се покајем пре него ме постигне конац и вечна казна.

БЕСЕДА

о спасењу душе као крају вере
Крај ваше вјере – спасеније душама (I Пет. 1, 9).
Шта је крај вере, браћо? Спасење душе. Шта је циљ вере? Спасење душе. Шта је плод вере? Спасење душе. Ми не држимо, дакле, веру ради вере него ради спасења душа наших. Нико не путује због пута него због некога илинечега, шта га очекује на крају тога пута. Нико не баца конопуводу, у којој се неко дави, ради конопа него ради дављеника, да га спасе. И веру је нама Бог дао као пут, на крају кога путници ће примити спасење душа својих. И као коноп додао је Бог веру нама дављенима у мрачним водама греха, незнања и порока, да би помоћу вере спасли живот свој.
То је намена вере. Ко год зна, колика је цена душе људске, као и шта значи спасење душе, тај мора признати, да ништа у овоме свету нема ни потребније ни корисније од вере. Трговац, који носи у земљаном лонцу драго камење, брижљиво и обазриво чува лонац, скрива га и стражари над њим. Да ли због лонца улаже трговац толики труд и бригу? Не због лонца него због драгог камења, које је у лонцу. Цео наш земаљски живот је као земљан лонац, у коме се скрива једна неисплатива драгоценост. Та драгоценост јесте душа наша. Лонац је јевтин, али драгоценост је драгоценост.Треба имати веру прво у драгоценост душе људске, друго у будући сјај и живот душе у царству Божјем, треће у Бога живога, који чека да му вратимо душе, које нам је Он и дао, и четврто у могућност да се душа изгуби у овоме свету. Ко има веру у то четврто, тај ће знати чувати душу своју, и знаће још, да је спасење душе крај његовог пута, циљ његовог веровања, плод његовог живота, смисао његовог битисања на земљи, и оправдање његових страдања.
Ми верујемо ради спасења душа наших. Ко има истиниту веру, тај мора знати, да је вера ради спасења душа. Ко мисли, да његова вера нечем другом служи а не спасењу душе његове, тај нити има истиниту веру нити познаје драгоценост душе своје.
О Господе Исусе преблаги, Ти си нам дао веру светлуи победоносну, Ти је укрепи и одржи у нама да би непостиђени стали пред Твој Суд са душама чистим и светлим. Теби слава и хвала вавек. Амин.