Литургијом Пређеосвећених Дарова, како и сам њен назив показује, назива се таква Литургија на којој се вјерујућима за причешће дају Свети Дарови који су претходно освештани. У неким старим богослужбеним рукописима позната је као „Литургија Четрдесетнице“. Литургија Пређеосвећених Дарова води поријекло из првих времена хришћанства, а њену коначну редакцију у писаном облику дао је свети Григорије Велики, папа римски, звани Двојеслов, који је живио у шестом вијеку.

Ова литургија служи се током Свете Четрдесетнице у Источној православној Цркви, првенствено сриједом и петком током првих шест недјеља, у четвртак пете недјеље, као и у понедјељак, уторак и сриједу Страсне седмице. Циљ њеног установљења јесте да се вјерни не лише могућности причешћа Тијелом и Крвљу Христовом у дане Великог поста, када се, по Типику, не служи пуна Литургија.

Суштина ове службе крије се у самом њеном имену – „Литургија Пређеосвећених Дарова“. Она се разликује од литургија Светог Јована Златоустог и Светог Василија Великог по томе што се на њој не врши принос (проскомидија), нема анафоре и не врши се освећење Дарова. На овој Литургији приносе се „пређеосвећени“, односно Свети Дарови који су већ освећени на претходној Литургији.

Обред Литургије Пређеосвећених Дарова састоји се од вечерње службе, на чијем се крају износе Свети, Пређеосвећени Дарови и читају молитве пред Причешће. Потом слиједи Причешће и одговарајуће молитве послије Причешћа. Веза ове службе са постом огледа се у њеном посебном, покајном карактеру. Света трпеза и свети сасуди у којима се чувају Свети Дарови покривени су тамним покровцима. Молитве се читају са осјећањем смерности и умилења. Цијела служба обиљежена је посебним осјећањем тајновитости и покајања. На њој се врше метаније – поклони као знак дубоког преумљења.

Литургија Пређеосвећених Дарова служи се како би се хришћани током Часнога поста што чешће причешћивали, те у Христу и са Њим благодатно проживјели дане Свете Четрдесетнице, а уједно, кроз покајни карактер богослужења, дочекали Свјетло Христово Васкрсење.