Благовољењем и љубављу Оца, Сина и Садејством Духа Светога, подиже Господ преко богољубивог слуге свога благовјернога краља српског Драгутина Немањића — преподобног монаха Теоктиста, господара Усоре и Соли — овај манастир Благовјестима Пресвете Богородице, да, како промисли, навијек буде дом молитве и прибјежиште свим хришћанским и потребитим душама.
И би тако да се манастир Осовица уписа међу најстарије православне светиње ондашње Босне. Настанак ове светиње се, како је казано, везује за великог краља Драгутина Немањића (потоњег преподобног монаха Теоктиста) који управља од 1285. до 1316. године долинама Усоре и Соли. Ту он поста задужбинар многих знаменитих светиња овог дијела Балкана.
Осовица се први пут документовано помиње 1330. године о чему посвједочи манастирски печат са натписом:
ИС + ХС образ Благовјести Пресвете Богородице љета 1330. манастира Осовице
У 16. вијеку о постојању ове светиње говори и запис да је игуман осовички архимандрит Леонтије из Осовице за Хиландар послао на дар једну икону, молећи да се тадашња братија хиландарска моли за његово осовичко братство и породицу из које потиче. Помен о манастиру, такође, налазимо и у Рачанском и Беочинском помјанику у коме се јасно помињу имена: јеромонаха Исаије, монаха Ефтимија, Аксентија осовичких. У попису „босанског санџака" из 1604. године, помиње се калуђер Аврам који „баштини посјед у Горњој Лепеници". У Липљанском Псалтиру из 1616. налазимо да је у манастиру Осовица у чин јеромонаха рукоположен јерођакон Симеон.
Разарање и забрана обнове
Зби се велико зло да Манастир у периоду између 1683. и 1699. године би разорен. У току Аустро-турског рата запалише Турци ову светињу и забранише њену обнову. До 1800. године остатке манастира разгради кобашки бег, а око 1850. године насели српске породице на манастиришту настојећи да се сваки траг ове светиње затре. Послије Првог свјетског рата 1918. године прота Тома Анђелић забиљежи да су Аустроугари приликом анексије Босне однијели старе осовичке рукописе који су чувани у дервентској црквеној општини. Али по Божијем се Промислу, 1964. године преселише оне породице са манастиришта и ослободише га.
Обнова
Љубављу Пресвете Богородице, стари темељи осовичког манастира бијаху пронађени 2003. године. Нађоше их свештеник кобашки Славиша Топић и историчар Верољуб Малетић. Велика, историјска обнова, благословом и молитвама Епископа бањалучког Господина Јефрема отпоче 2008. године. У свим годинама потом, обнови се литургијски и духовни живот, оживје манастирско братство и отпоче наша света Црква с народом својим детаљни материјални препород.
Воља да у долини ријеке Манастирице Пресвета Богородица подигне свој дом, потврди се и доласком Њене чудотворне Иконе Богородице Тројеручице. Ова дивна Икона из Свете српске царске лавре манастира Хиландара пристиже у нашу обновљену светињу 30. октобра 2016. године.
Након многих и тешких година, Манастир Осовица свој коначни, потпуни и цјеловити облик задоби 2023. године. Шест година раније, 2017. године, Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј учини велико освећење манастирске саборне цркве чиме Осовица отпоче нама знану и Васкрслу историју.
Све ово догоди се за вријеме управљања Епархијом бањалучком митрополита господина Јефрема (Милутиновића), чијим благословом и старањем у заједници са свештенством и народом, подиже се преко три стотине парохијских и филијалних храмова, десетине парохијских домова и народних сала, као и обнова и изградња осам манастира, а међу којима је и ова наша Светиња.
У времену у којем започе обнова ове Светиње, за настојатеља осовичког би именован јеромонах, данас архимандрит Теофил (Димитрић) који и на дан постављања ове плоче предано брине о Манастиру Осовица и његовој светој обитељи.
Нека би Господ и Богомајка чували ову велику светињу и све житеље и ходочаснике њене!
Него Имену Твоме Светоме славу дај!
(Псалам 113. стих 9.)
Амин!