Свештеномученик Панкратије

204Свештеномученик Панкратије

Свештеномученик Панкратије епископ Тавроменијски. Овај светитељ рођен би у Антиохији у време када Господ Исус хођаше као човек међу људима на земљи. Чувши за чудеса Христова родитељи Панкратијеви пожеле да виде Господа чудотворца. И с Панкратијем заједно дођу у Јерусалим, где видеше Исуса, чуше речи Његове и видеше чудеса Његова. Ту се Панкратије упозна с апостолом Петром. По вазнесењу Господњем и родитељи и син крсте се у Антиохији. Панкратије се повуче у неку пештеру у Понту, где га апостол Петар нађе, па у договору с апостолом Павлом постави за епископа Тавроменијског у Сицилији. У томе граду св. Панкратије почини велика чудеса, разори идоле, крсти некрштене а утврди крштене, и управи добро црквом Божјом. Неки незнабожни војвода Аквилин, чувши да цео град Тавромен поста хришћански пође с војском на тај град да га поруши. Панкратије свети охрабри верне да се не убоје, а сам он с клиром изађе ван града носећи у руци непобедиво оружје, крст часни. Када се војска приближи граду, паде на њу нека тама и обузе је страх велик. И наста пометња велика тако да се нападачи окомише један на другог и избодоше се и исекоше мачевима. Тако угодник Божји Панкратије спасе град истадо своје силном молитвом својом пред Господом. Најзад и он би убијен камењем од неких завидљивих и злобних незнабожаца, и упокоји се у Господу. Мошти његове свете покоје се у Риму.

Тропар (глас 4):Био си наследник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дело си нашао у виђењу духовног узрастања: Због тога си уздизао реч истине и ради вере си до крви пострадао, свештеномучениче Панкратије: Моли Христа Бога да спасе душе наше.


Свештеномученик Кирил епископ Гортински на Криту

Као старац од 84 год. би мучен за Христа у време Декијева царовања. Бачен у огањ он би спасен промислом Божјим. Тада судија изрече овакву пресуду: „Кирила, изведеног из огња, праведни суд не може трпети међу живима, зато наређујем, да се убије мачем.“ С радошћу подметну свети старац главу под мач и би посечен, да вечно живи у царству Христовом.


Преподобни мученици Патермутије и Коприје

Обојица беху Мисирци. Мучени од цара Јулијана Одступника. Први имаше 75 год. а други 45. Цар успе да одврати Коприја од вере Христове и приволи идолима. Одвраћени Коприје узвикну: „Јулијанов сам а не Христов.“ Но када га старац Патермутије укори и опомену на вечне муке, Коприје се трже, па узвикну пред царем: „Христов сам а не Јулијанов.“ Обојица бише мачем посечени. Са њима пострада и Александар, један од царевих војника, који видећи њихову храброст у страдању, и сам поста хришћанин. Чесно пострадаше за Христа и Христу одоше 361 год.


204-3Преподобни Патермутије и Коприје

Мада истих имена, ови беху различити од оних првих. Овај Патермутије беше најпре вођ разбојника, но после једног чудесног виђења обрати се у веру праву и замонаши се. Наиме он се беше попео на кров једне богоугодне жене, да би с крова ушао у кућу и похарао. Но падне на њ сан и он у сну види Некога, ко му запрети да више не чини зло и да се покаје. Он се не само крсти него и замонаши. И један и други беху велики чудотворци. По благодати Божјој лечили су људе од сваке муке и болести, обраћали грешнике на прави пут и прорицали. Неки грешник лежећи на самртном одру замоли Патермутија, да му продужи живот да би се покајао. После молитве светитељ му рече, да му Бог продужује живот још за 3 године. Грешник се покаја, и тачно после 3 године умре. Упокојили се у Господу крајем IV века, у дубокој старости.


Свети Теодор

Свети Теодор епископ Едески, и други с њим. У 20 год. замонаши се и као монах провео 36 год. Тада, у време цара Михаила и Теодоре, би изабран за еп. Едеског. Скончао 848 год. Уз њега се спомиње његов наставник св. Теодосије Столпник Сирски, брат његов св. Јован, св. Адер, племић и богаташ, који одбеже од жене и замонаши се.


Сабор новомученика Гламочких и Куленвакуфских 

Свештеномученик Симо Гламочки
Свештеномученик Симо (Бањац) рођен је 1871. године у Горњем Рибнику. Богословију у Раљеву завршио је 1893. године. Од 1894. до 1896. године био је учитељ у Кључу и Доњем Вакуфу. Свештенички чин примио је 1897. године. Служио је у парохијама Смољани, Камену и Гламочу. Заклале су га усташе, уочи Илиндана 1941. године у Гламочу.


Свештеномученик Мирко Гламочки

Свештеномученик Мирко (Стојисављевић) рођен је у Отишићу код Сења 1885. године. По завршетку Богословије у Задру рукоположен је за свештеника 1909. године. Служио је у гламочкој цркви. С двадесетједногодишњим сином Новицом бачен је у јаму Корићни 30. јула 1941. године.


Новомученик Новица Гламочки

Новомученик Новица био је син гламочког свештеника Мирка Стојисављевића. У својој двадесет првој години с оцем и многим другим Србима бачен је у јаму Корићни 30. јула 1941. године.


Свештеномученик Родољуб Куленвакуфски

Свештеномученик Родољуб (Самарџић) рођен је 16. марта 1907. године у Рогатици. По завршетку Богословије рукоположен је за свештеника 16. марта 1931. године. Службовао је у Дрнишу, Метковићу, Трепљуху и Гламочу. Убијен је заједно са женом и децом у јуну 1941. године за време великог покоља Срба у Куленвакуфу. Убили су га тек пошто је гледао клање супруге и деце.


Исповедник Вукосав Куленфакуфски

Протојереј Вукосав (Милановић) рођен је 1865. године у селу Суваја код Босанског Петровца. По завршетку Богословије у Раљеву рукоположен је за свештеника 1892. године. Служио је у Куленвакуфу, где је и пензионисан. Ухапшен је крајем јула 1941. године с децом и унучићима. Пошто је био слеп усташе су га натерале да слуша како му кољу децу. Од туге и жалости умро је касније у Лици.


Панкратије, свети за детињства свога,
Греја се на сунцу лица Христовога,
И лето за летом лети и одлети
Ал’ му лице оно оста у памети,
даноноћно пред њим прекрасно да зрачи,
Зато све одбаци што му лик тај мрачи:
Остави имање, и дом родитеља,
И махну се свију обманљивих жеља,
И наслада земних што људима годе,
У пустињу неку, у самоћу оде,
Да до крајњег дана рока земаљскога
Опија се слашћу лица божанскога.
Панкратије тако, а Господ инако,
Светилник се сјајан не укрива лако.
Незнабожна беше земља Сицилија,
Њој требаше светлост светог Панкратија,
Требаше јој сведок Христовога лика.
Требаше јој крвца чесног мученика.
Све што јој требаше Панкратије даде,
К’о мученик паде, бесмртник остаде.
И остаде светлост изнад Сицилије.
Светлост оног лица, да је вавек грије.


РАСУЂИВАЊЕ

Многи се питају зашто Бог узима из овог живота младиће, девојке и децу, и зашто не остави, да сви остаре, па тек онда да кроз смрт иду на онај свет? То је Божји план домостројства, то је света воља Његовог Промисла. Но има неких примера у огромном искуству цркве, да понекад Богто чини тако по жељи и молитви Својих угодника у оном свету, или сродника. Св. Адер (у монаштву Атанасије) јавио се својој жени, коју је изненадно оставио са троје деце и отишао у манастир, где је и умро. Када жена дође до очајања, једно због бриге за нејаком децом а друго због бриге за мужем, јер не знађаше где се он налази, тада јој се јави на сну муж из онога света, са светлим лицем и хаљином белом и светлом, и рече јој: „престани плакати и вапити против мене; ево ја ћу ти узети децу (двоје од њих) к себи, а ти ако хоћеш постарај се за спасење своје душе.“ У исто време и на исти начин јави се он и Теодосију Столпнику и рече му: „кроз три дана отићиће ка Господу стара испосница, која је у оближњем манастиру, а ти стави на место њено моју супругу, да се подвизава као инокиња у оној келији. Нека с њом остане и најмлађе дете док не порасте: оно ће ићи мојим стопама и биће наследник апостолског престола у Јерусалиму.“ И у истини све се то зби како је и речено. Стара испосница умре трећега дана, исто тако и два старија детета Адерова, а жена му заузме келију оне старице, заједно са најмлађим сином, који кад порасте би патријарх у Јерусалиму.


СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесну победу над Амаликом (II Мој. 17), и то:
1. како народ побеђиваше Амалика док се Мојсеј с уздигнутим рукама мољаше Богу;
2. како Мојсеј с уздигнутим рукама на молитви предображава победоносно Распеће Христово;
3. како силом крста и молитвом и ја могу победити мрачне страсти, које Амалик представља.


БЕСЕДА

о суду Божјем над праведником
Јер је вријеме да се почне суд од куће Божије;
ако ли се најприје од вас почне, какав ће бити пошљедак
онима што се противе Божијему јеванђељу (I Пет. 4, 17)?
Када дође суд Божји на кућу праведника, нека се не злурадује неправедник но нека трепти од страха. Ако су праведник и неправедник суседи, па рука Божја падне на праведника, пала је на обојицу: првога да прекали, другогада опомене. И кад љуто страдање спопадне праведника – не спопада га без Божје воље – нека се не весели неправедник, јер је то страдање више ради њега него ради праведника, на име: да би он видио какав је гнев Божји и пожурио да промени дух и поправи дела своја. Нека се запита још: кад је оволики гњев Божји на праведнику, колики ли ће бити на мени?
Знајте, браћо, да је правда моћ, а неправда немоћ. Ко може више да отрпи, а да се не сломи под теретом: моћ или немоћ? Несумњиво моћ. Зато се на праведника наваљује тешко бреме. Нека се не руга неправедник, када види праведника под тешким бременом и нека не каже: боља је моја неправда од његове правде! Но нека са језом и дрхатом гледа на бреме праведника, и нека каже себи искрено: то је бреме моје, но ја сам сувише немоћан да га поднесем, зато је бачено на његова леђа, на леђа праведника. Да бих ја видео и покајао се од путова својих, и покајањем ојачао за бреме које ме чека. Од куће Божје почиње суд – то је неизмерна милост Божја према грешницима, према слабићима, онемоћалим од греха: нека отворе очи и читају писмена гњева Божјег! Од куће Божје почиње суд, јер је јака кућа Божја, а кућа је Божја праведан човек, у коме обитава Дух Божји. Кад ветар пољуља камену кулу, нека колибари утврђују своје колибе.
О браћо моја, како су судбоносне и страшне оне апостолске речи за грешника!
О Господе Исусе, праведни и милостиви, милостиви и праведни, помилуј нас и спаси. Теби слава и хвала вавек. Амин.