Ходите сви да пјевамо, Онога који се нас ради распео, јер Њега виде Марија на дрвету, и говораше: ако и Крст трпиш, Ту су Сун и Бог мој. (Кондак, глас 8)
Велики петак – Петак Страсне (Страдалне) седмице је дан крсног страдања Господњег. На тај дан, Црква се сјећа дгађаја који су непосредно претходили Распећу; почевши од извођења Господа Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспјелог покушаја да га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: „Распни Га“; ношења крста кроз град, на путу према Голготи; разапињања и праштања џелатима ријечима: „Оче опрости им, јер не знају шта раде“; умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања Тијела платном и полагања у гроб; постављања страже да чува гроб да неко не украде Тијело Господње.
Сама богослужења тог дана састоје се из: јутрења – на коме се чита Дванаест страсних (страдалних) Јеванђеља (ово јутрење се обично служи увече на Велики четвртак), царских часова и вечерња са изношењем плаштанице. Послије вечерње поје се мало повечерје са каноном о распећу Господњем, такозвани Плач Пресвете Богородице, чији је аутор Симеон Логотет из X вијека. Тог дана Литургија се не служи, изузев ако би Благовијести пале на тај дан.
_Посни триод, Грачаница, 2008._
