Свети мученици Акиндине, Афтоније, Пигасије, Елпидофоре и Анемподисте, молите Бога за нас!
„Велики си, Господе, и чудесна су дјела Твоја, и нема ријечи која ће бити кадра да опјева чудеса Твоја!”
Данашње Свето јеванђеље по Луки (Лк. 8, 41–56) открива нам неизрециву силу Божанске љубави, величину вјере и тајну побједе живота над смрћу.
Христос исцјељује крвоточиву жену, која се, испуњена вјером, дотакла скута Његове хаљине и истога часа оздравила. Господ јој говори:„Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је; иди у миру.” (Лк. 8, 48)
Истинска вјера није плод равнодушности, нити се исцрпљује у ријечима, већ се пројављује у живом сусрету са Христом, у повјерењу у Његову Божанску силу и љубав. Она је потврда нашег опредјељења за Христа, Који је извор сваког исцјељења и спасења.
А затим, пред тајном смрти Јаирове кћери, Господ изговара узвишене и утјешне ријечи:„Не плачите, није умрла него спава.” (Лк. 8, 52)
У Христу смрт губи своју коначност, јер Он није само Господар живота него и Побједитељ смрти. Прије него што ће васкрснути Јаирову кћер, Господ њеном оцу упућује ријечи које одјекују кроз све вијекове:„Не бој се, само вјеруј, и биће спасена.” (Лк. 8, 50)
Управо у овим ријечима открива се суштина хришћанског живота: вјером да ходимо, љубављу да живимо и надом у Васкрсење да побјеђујемо страх од смрти!
А онда се зачује глас Онога Који је Живот и Васкрсење:
„Дјевојко, устани!” (Лк. 8, 54)
И она устаде! У том чудесном догађају открива се предукус свеопштег Васкрсења и коначне побједе живота над смрћу. Јер само у Христу устајемо из духовне обамрлости, само Њиме живимо и само у Њему имамо наду у живот вјечни!
Вјера у Христа није само дио нашег постојања, већ његов најдубљи смисао!
Срећан и благословен празник!
Господе, утврди вјеру нашу, укријепи наду и умножи љубав, да бисмо, ходећи за Тобом, постали причасници Твога вјечног Живота! Амин!




