Дана 25. августа 2026. године Господње, у манастиру Осовица служена је Света заупокојена архијерејска литургија поводом упокојења јеромонаха Митрофана, сабрата нашег манастира.
По благослову Митрополита бањалучког г. Јефрема, Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Митрополита бањалучког. Епископу Сави саслуживали су свештеници, свештеномонаси и ђакони Епархије бањалучке.
У манастирском храму саборно и једнодушно узнесене су молитве Христу Господу да душу служитеља Свога, јеромонаха Митрофана, настани у Своме Небеском Царству, гдје нема бола, ни туге, ни уздисања, него гдје је живот бесконачни.
По заамвоној молитви одслужен је мали помен оцу Митрофану. Након тога, у 12.00 часова, под сводовима манастирског благовјештенског храма, у присуству великог броја вјерника, служено је опјело јеромонаху Митрофану. Поред његове братије и породице, чину опјела присуствовали су многобројни пријатељи и вјерници који су познавали оца Митрофана, те су заједно са Епископом Савом и свештенством узнијели молитве Васкрслом Господу да душу новопрестављеног служитеља Свога, јеромонаха Митрофана, настани у наручју Аврама, Исака и Јакова.
Уз оглашавање осовичких звона и трократним опходом око храма, земни остаци оца Митрофана испраћени су до манастирског гробља, гдје су положени у гроб.
У својој архипастирској бесједи, по окончању опјела, Епископ Сава говорио је о неизрецивој љубави Божијој према човјеку и свијету, позивајући се на ријечи Светог Јована Богослова: „Јер Бог тако завоље свијет да је Сина Својега Јединороднога дао, да сваки који вјерује у Њега не погине, него да има живот вјечни“ (Јн 3, 16).
Владика је нагласио да прелазак из овога свијета и представљење пред Оцем Небеским нису ништа друго до повратак у сигурну луку спасења – у наручје Оца нашега. Као што Црква познаје своје свете мученике и њихов неустрашиви подвиг, тако је, према ријечима Епископа Саве, и монах мученик савјешћу: одриче се себе и у потпуности се предаје Богу како би испунио вољу Његову.
Говорећи о монаштву и монашком путу, Епископ Сава је нагласио да монах, примивши монашки постриг, читав свој живот везује за једну осовину, а то је Бог. Од тог тренутка његов живот испуњавају богослужење, послушање и изучавање Христове науке. Цијелим својим бићем монах свједочи тајну Васкрсења Христовог.
Такав живот желио је и наш отац Митрофан, коме ништа друго није било важније од Бога, служења Њему и, кроз Њега, служења ближњима. Отац Митрофан примио је монашки начин живота као јарам Христов, знајући да је тај јарам благ и да је бреме Христово лако.
Говорећи о животу оца Митрофана, Владика Сава је истакао да је његов живот у манастиру био посвећен служењу светињи свога пострига, свакодневном богослужењу и обнови манастира, који је за њега имао посебан значај. Осврћући се на његов долазак у Осовицу, монашки живот и свештеничку службу, Епископ Сава је казао:
„Он овдје долази да би помогао у изградњи, остаје да би живио, живи овдје да би био до краја послушан и, из послушања, прима на себе и свештенички чин, еда би и даље вршио послушање и служио Свету божанствену литургију у овоме светоме храму, знајући да без Литургије нема ни његовог живота, а ни живота овога манастира, нити свих оних који овдје живе. То свједочи и чињеница да је, по сопственој молби, служио Свету литургију овдје, у храму у којем нас је већ данас сабрао да га испратимо у наручје Оца Небескога.“
По благослову Епископа Саве, на манастирском гробљу, пред земним остацима оца Митрофана, вјернима се обратио архимандрит Теофил. У својој бесједи говорио је о личности, животу, значају и дјелу јеромонаха Митрофана, подсјећајући на његову вишегодишњу службу манастиру и братству:
„У његовој личности биле су прожете особине врлог радника, борца, мајстора, одличног монаха и доброг свештенослужитеља.“
Говорећи о односу оца Митрофана према манастирској братији, архимандрит Теофил је истакао да његова љубав није била сентиментална нити молећива, већ искрена и постојана. Своју љубав према братији показивао је дјелом, желећи да сваки од њих постане добар домаћин и добар, истински монах.
ХРИСТОС ВАСКРСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
